Celog života se bojala jedne stvari i od nje je stradala: Najlepša jugoslovenska glumica umrla samo mesec dana nakon porođaja
Dodajte Kurir u vaš Google izborNa današnji dan, 15. avgusta 2000. godine, region je potresla vest da je u saobraćajnoj nesreći na Braču poginula Ena Begović, jedna od najharizmatičnijih glumica jugoslovenske i hrvatske kinematografije. Imala je samo 40 godina, bila je na vrhuncu karijere i tek je započela potpuno novo životno poglavlje – nekoliko nedelja ranije postala je majka devojčice Lane.
Prošlo je 26 godina od njene smrti, ali Ena nije postala samo uspomena na jedno prošlo filmsko vreme. Ostale su njene uloge, prepoznatljiv pogled i ona posebna vrsta elegancije zbog koje je publika primećivala čim bi se pojavila u kadru.
Iako su je često opisivali kao jednu od najlepših žena jugoslovenskog filma, ona je tokom života pokušavala da dokaže da iza izgleda postoji mnogo više. Želela je ozbiljne uloge i pozorište, a upravo je na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu provela 16 godina i ostvarila više od 20 glavnih uloga.
Gluma nije bila prvi izbor
Ena Begović rođena je 8. jula 1960. godine, a deo mladosti provela je u Trpnju na Pelješcu. Kao tinejdžerka preselila se u Dubrovnik zbog školovanja, dok je prvi dodir sa filmom imala još kao maturantkinja, kada ju je Lordan Zafranović angažovao u filmu „Okupacija u 26 slika“.
Pogledajte u galeriji fotografije iz tog filma:
Zanimljivo je da u početku uopšte nije planirala glumačku karijeru. Po dolasku u Zagreb upisala je Pravni fakultet, a tek kasnije, nakon nagovora ljudi koji su prepoznali njen talenat, odlučila je da okuša sreću na Akademiji dramskih umetnosti.
Vrlo brzo pokazalo se da pripada sceni.
Veliku popularnost donela joj je uloga u Zafranovićevom filmu „Pad Italije“ iz 1981. godine. Usledile su brojne filmske, televizijske i pozorišne role, a posebno mesto u njenoj karijeri zauzela je baronica Kasteli u „Glembajevima“.
Odbila Zlatnu arenu
Koliko je ozbiljno shvatala svoj posao najbolje pokazuje događaj sa Pulskog filmskog festivala 1988. godine.
Za ulogu baronice Kasteli dobila je Zlatnu arenu za najbolju sporednu žensku ulogu, ali je nagradu odbila. Smatrala je da lik koji je tumačila nije bio sporedan, već jedan od glavnih, pa nije želela da prihvati priznanje u kategoriji za koju je verovala da ne odgovara njenoj ulozi.
Devet godina kasnije Zlatnu arenu ipak je dobila, ovoga puta za film „Treća žena“. Tokom karijere igrala je i u ostvarenjima „Balkan ekspres“, „Čaruga“, „Četverored“ i brojnim drugim projektima, dok je u pozorištu tumačila velike junakinje poput Dezdemone, Ane Karenjine i Teute.
Iako su joj, prema biografskim izvorima, stizale i ponude iz inostranstva, Ena je ostala vezana za domaću glumačku scenu.
Sreća koja je kratko trajala
Godina 2000. trebalo je da bude jedna od najlepših u njenom životu.
Udala se za Josipa Dikana Radeljaka i dobila ćerku Lanu, a u ulozi majke uspela je da uživa svega oko mesec i po dana.
Porodica je tog leta boravila na Braču. Kobnog 15. avgusta Ena je sa suprugom, njegovim sinom Leom, svojom majkom Terezom i bebom Lanom krenula u posetu prijatelju.
U mestu Splitska vozilo se na uzbrdici nekontrolisano pokrenulo unazad i završilo u provaliji. Ena je zadobila teške povrede od kojih je preminula, dok su njena majka i ćerka povređene. Godinama nakon tragedije vodio se sudski postupak, a 2007. godine Leo Radeljak oslobođen je krivice; prema presudi koju prenose tadašnji izvori, nesreća je povezana sa neispravnim menjačem vozila.
Strahovala upravo od vožnje
Jedan detalj iz Eninog života kasnije je tragediji dao još potresniju dimenziju.
Njeni prijatelji i ljudi koji su je poznavali govorili su da se godinama plašila vožnje automobilom. Taj strah bio je još izraženiji nakon saobraćajne nesreće koju je doživela 1996. godine, posle koje se teško psihički oporavljala.
Četiri godine kasnije život joj se završio upravo na putu.
Imala je 40 godina, tek rođenu ćerku, brak koji je upravo započela i karijeru koja ni izdaleka nije rekla poslednju reč.
Video: Dejana Draškić o saobraćajnoj nesreći